„Giška je prvi put postao svestan svoje snage kada je bio četrnaestogodišnji bucmasti adolescent. U njegovom kraju na Voždovcu bio je lokalni siledžija Bane Injac koji je sve mlađe maltretirao. Giška ili Debeli kako su ga zvali, suprotstavio se siledžiji i nokautirao ga. Od tada imao je mnogo ferki i dokazivao se na asfaltu. Ipak, uvek je imao lepe manire, naročito prema ženama jer je rastao sa majkom i sestrom, a protivnike je poštovao i nakon tuče bi pružio ruku.
Mića Crevar sa Voždovca bio je Giškin uzor. Mića je bio pripadnik one najstarije garde žestokih momaka koji su sa Stevicom Markovićem na poziv Alena Delona otišli u Pariz da osvajaju Evropu. Poznat je po tome što se tukao sa 4-5 taksista istovremeno. Zanimljiva je urbana legenda o njemu kako je navodno sedamdesetih ugasio požar koji je zahvatio čuvenu kafanu Dalmatinac u ulici Vojvode Stepe na Voždovcu. On je još onda, dok su špriceri preovladavali, ispijao piva. Po dva istovremeno, da ne bude jedini koji ne pije iz „dve posude“. Kada je video požar, naslonio se na drvo ispred kafane i vatru ugasio – mokrenjem!
Mića je podučavao Gišku da i sa one strane zakona mora da postoji kodeks ponašanja. Giška je to usvojio i tako se ponašao i na ulici i kasnije u ratu. Nije dozvoljavao da se krade i njegova jedinica je jedna od retkih koja nije osumnjičena za zločine. Govorio je vojnicima da budu časni vitezovi. Kako je ispričao Marko Nicović, vlast se plašila Giškine moći za kojim je krenulo nekoliko hiljada ljudi u rat, a 9. marta je pokazao da na ulice sam može izvesti nekoliko desetina hiljada ljudi, pa je zato ubijen.“
Puls asfalta 